Kad srce kaže hvala: Svečana priredba učenika četvrtog razreda
U školskoj dvorani Osnovne škole u Borovu, 11. lipnja 2025. godine, održana je završna priredba učenika četvrtog razreda.
Učenici 4-1 i 4-2, predvođeni učiteljicama Smiljkom Petrović i Majom Đuranović, izveli su raznolik kulturno-umjetnički program kojim su svečano obilježili kraj prvog obrazovnog ciklusa i oprostili se od razredne nastave.
Priredba je, po mišljenju mnogih, bila više od školske svečanosti. Predstavljala je emotivnu retrospektivu djetinjstva, izraz zahvalnosti učiteljima i roditeljima, te simboličan uvod u novo školsko poglavlje.
Voditelji programa, učenici Elena Marić i Andrej Vuković, sigurnim i toplim tonom uvodili su prisutne u svaku od petnaest pažljivo pripremljenih točaka. Program je započeo himnom dječje radosti – pjesmom „Djeca su ukras svijeta“, a nastavio se plesom, recitacijama, scenskim igrama i folklorom.
Jedan od najemotivnijih trenutaka bila je recitacija „Pobjednik se vratio“, koju je izvela učenica Cveta Petković, simbolično predstavljajući povratak nakon dugog liječenja. Njezina interpretacija izazvala je snažan pljesak i poneku suzu u publici.
Dramski dio priredbe obuhvatio je duhovite i životne prizore: u predstavi „Učiteljica na optuženičkoj klupi“ učenici su na kreativan način „sudili“ svojoj učiteljici zbog domaćih zadaća i strogoće — samo da bi na kraju izrekli presudu: „Kriva je — jer je najbolja!“
Scenska igra „Roditeljski sastanak — na naš način“ izazvala je smijeh gledatelja, dok je završna dramska točka „Živjela škola kakvu sanjamo“ bila omaž dječjoj mašti i želji za školom punom igre, pjesme i razumijevanja.
Poseban trenutak bio je i osvrt na učiteljicu Ljiljanu Sremac, koja je kao razredna učiteljica tri godine vodila cijeli razred 4-2. Svojom dobrotom, strpljenjem i predanošću ostavila je trajan trag u njihovu školovanju i srcima.
Učenici su se oprostili i od učitelja hrvatskoga jezika Milana Kolundžije, koji ih je kroz sve četiri godine pratio s osmijehom, šalom i neiscrpnim strpljenjem. Njegova vedrina i osjećaj za humor učinili su sate ugodnijima, a njegovo prisustvo ostavilo je topao trag u svakodnevici razreda.
Posebno se ističu i plesne točke koje su učenici pripremali uz podršku učiteljice informatike Dragane Poznanović. Svojom kreativnošću, energijom i strpljenjem, učiteljica Dragana pridonijela je tome da scenski nastupi budu suvremeni, usklađeni i ispunjeni veseljem. Ona je pripremila i plesne nastupe na pjesme „Kad bi svi ljudi na svijetu“ i „Veseli se srpski rode“, koje su osvojile publiku svojom vedrinom i emocijom.
Osim bogatog glumačkog i recitatorskog programa, publika je uživala i u izvođenju tradicionalne folklorne igre „Zeleni se jagodo“.
Svako je dijete imalo priliku sudjelovati — bilo kao glumac, recitator, pjevač ili plesač. Završna pjesma „Ljubav je…“ objedinila je sve poruke priredbe — ljubav, prijateljstvo, zahvalnost i nove početke.
Na kraju priredbe, učiteljice su primile cvijeće, pljesak i riječi zahvalnosti, dok su roditelji svoju djecu ispraćali pogledima punim ponosa — i sjete.
Emocije su kulminirale i među roditeljima.
– „Bilo je dirljivo i lijepo. Prepoznala sam u svakoj točki trud učiteljica i djece“, rekla je jedna mama iz publike.
– „Suprug i ja smo snimali sve redom, da to ostane za uspomenu. Kad je naše dijete izašlo na scenu, srce mi je bilo puno“, rekla je druga mama.
– „Zahvalni smo na svemu što su učitelji uložili u našu djecu“, zaključila je jedna baka, brišući suze iz očiju.
Ova svečanost nije bila samo kraj jednog razdoblja — bila je to potvrda da su djeca spremna za nove izazove koji ih čekaju u višim razredima, a učitelji su još jednom pokazali snagu svoje predanosti, ljubavi i rada.
Iskrenu zahvalnost upućujemo Općini Borovo i gospodinu Čedi Bosiću, koji su omogućili ozvučenje priredbe i time pridonijeli da svaka dječja riječ, pjesma i emocija dopru jasno i dirljivo do svakoga srca u publici.
Smiljka Petrović
Milan Kolundžija
Када срце каже хвала: Свечана приредба ученика четвртог разреда
У школској дворани Основне школе у Борову, 11. јуна 2025. године, одржана је завршна приредба ученика четвртог разреда.
Ученици 4-1 и 4-2, предвођени учитељицама Смиљком Петровић и Мајом Ђурановић, извели су разноврстан културно-уметнички програм којим су свечано обележили крај првог школског циклуса и опростили се од разредне наставе.
Приредба је, по мишљењу многих, била више од школске свечаности. Представљала је емотивну ретроспективу дечјег одрастања, израз захвалности учитељима и родитељима, и симболичан увод у ново школско поглавље.
Водитељи програма, ученици Елена Марић и Андреј Вуковић, сигурно и топло су уводили присутне у сваку од петнаест пажљиво припремљених тачака. Програм је започео химном дечје радости – песмом „Деца су украс света“, а наставио се плесом, рецитацијама, сценским играма и фолклором.
Један од најемотивнијих тренутака била је рецитација „Победник се вратио“, коју је извела ученица Цвета Петковић, симболично представљајући повратак после дугог лечења. Њена интерпретација изазвала је громогласан аплауз и понеку сузу у публици.
Драмски део приредбе обухватио је духовите и животне сцене: у представи „Учитељица на оптуженичкој клупи“ ученици су на креативан начин „судили“ својој учитељици због домаћих задатака и строгоће — само да би на крају изрекли пресуду: „Крива је — јер је најбоља!“
Сценска игра „Родитељски састанак — на наш начин“ изазвала је смех гледалаца, док је завршна драмска тачка „Живела школа какву сањамо“ била омаж дечјој машти и жељи за школом пуном игре, песме и разумевања.
Посебан тренутак током приредбе био је осврт на учитељицу Љиљану Сремац, која је као разредна учитељица три године водила цело одељење 4-2. Својом добротом, стрпљењем и посвећеношћу оставила је трајан траг у њиховом школовању и срцима.
Ученици су се опростили и од учитеља хрватског језика Милана Колунџије, који их је кроз све четири године пратио с осмехом, шалом и неисцрпним стрпљењем. Његова ведрина и осећај за хумор учинили су часове пријатнијим, а његово присуство оставило је топао траг у свакодневици разреда.
Посебно се издвајају и плесне тачке које су ученици припремали уз подршку наставнице Драгане Познановић. Својом креативношћу, енергијом и стрпљењем, наставница Драгана допринела је да сценски наступи буду модерни, усклађени и пуни радости. Она је припремила и плесне наступе на песме „Кад би сви људи на свету“ и „Весели се српски роде“, које су освојиле публику својом ведрином и емоцијом.
Поред богатог глумачког и рецитаторског програма, публика је уживала и у извођењу традиционалне фолклорне игре „Зелени се јагодо“.
Свако дете имало је прилику да учествује — било као глумац, рецитатор, певач или плесач. Завршна песма „Љубав је…“ објединила је све поруке приредбе — љубав, пријатељство, захвалност и нове почетке.
На крају приредбе, учитељице су примиле цвеће, аплаузе и речи захвалности, док су родитељи испраћали своју децу погледима пуним поноса — и сете.
Емоције су кулминирале и међу родитељима.
– „Било је дирљиво и лепо. Препознала сам у свакој тачки труд учитељица и деце“, рекла је једна мама из публике.
– „Супруг и ја смо снимали све редом, да то остане за успомену. Кад је наше дете изашло на сцену, срце ми је било пуно“, рекла је друга мама.
– „Захвални смо на свему што су учитељи уложили у нашу децу“, закључила је једна бака, бришући сузе из очију.
Ова свечаност није била само крај једног периода — била је то потврда да су деца спремна за нове изазове који их чекају у вишим разредима, а учитељи су још једном доказали снагу своје посвећености, љубави и рада.
Искрену захвалност упућујемо Општини Борово и господину Чеди Босићу, који су обезбеђивањем озвучења омогућили да свака дечја реч, песма и емоција допру јасно и дирљиво до сваког срца у публици.
Смиљка Петровић
Милан Колунџија
