preskoči na sadržaj
Povijest Borova i naše Škole

 

 

POVIJEST BOROVA I NAŠE ŠKOLE :

Mjesto Borovo zabilježeno je još davne 1231. godine kao posjed vukovarskog grada. Oko 1540. godine Borovo su naselili Srbi iz gornjeg Podrinja i Polimlja i oni su donijeli ekavski govor na prijašnje ikavsko govorno područje.

            Borovska crkva Svetog arhiđakona Stefana izgrađena je u vremenu od 1761. do 1764. godine i postojano traje i širi svoju duhovnost i pravoslavlje već skoro 250 godina. U to vrijeme se pominju prvi počeci obrazovanja i pismenosti, a po prvi put je osnovana i Borovska općina kojom je upravljao seoski knez.

            Danas imamo sačuvanu staru školsku zgradu, izgrađenu 1853. godine (današnji Dom umirovljenika), a povijesni zapisi kažu da je Borovo 1736. godine imalo 49 kuća, a 1811. godine 231 kuću i 1754 stanovnika.

            Oko 1880. godine Borovo je po drugi put dobilo status Općine, kao samostalna upravna Općina sa načelnikom, bilježnikom, blagajnikom, babicom i poljarom, a 1884. godine ustanovljen je i grb Općine Borovo koji je u svom izvornom obliku prihvaćen kao grb Općine Borovo i danas.

     

1853.

1853.

 Period poslije Prvog svjetskog rata za Borovo je protekao u siromaštvu i veoma teškom životu, ali 1931. godine, na borovskom ataru, češki industrijalac Jan Bata izgradio je tvornicu gume i obuće. Siromašni seljaci postaju industrijski radnici sa sigurnijim zaradama i lakšim načinom života. Tvornica «Bata» se izuzetno brzo razvija, naglo se povećava broj stanovnika i gradi se naselje uz Tvornicu (današnje Borovo naselje) koje zajedno sa Borovom čini jedno mjesto i Borovo po treći put u povijesti dobiva status Općine. Ilustracije radi, 1932. godine Borovo je imalo 2213 stanovnika, a 1936. godine 4530 stanovnika.                                        

            Predsjednik Općine Borovo, 1933. godine, postao je gospodin Tomo Maksimović, generalni direktor tvornice «Bata» i veliki vizionar i utemeljitelj naprednog Borova. Najviše njegovom zaslugom i sredstvima tvornice «Bata», Borovo je 12. 08. 1936. godine dobilo električnu struju, a 15. 08. 1936. svečano je otvorena nova zgrada Državne narodne škole «Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja». Otvaranju i osvećenju škole prisustvovao je veliki broj visokih državnih službenika, a bio je prisutan i izaslanik Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog g. Varnave.              

     
1936.

            Školska zgrada koja je bila jedna od najmodernijih u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, imala je 8 učionica, električno osvjetljenje, vodovod, centralno grijanje na naftu, malu fiskulturnu dvoranu, kupatilo, a pored škole je bilo izgrađano i odbojkaško igralište. Školsku 1936./1937. godinu pohađalo je 310 učenika u 6 razreda i bila je najveća škola u srezu Vukovarskom.

            Poslije Drugog svjetskog rata škola je dobila ime Osnovna škola «Božidar Maslarić» i do 1960. godine bila je sedmogodišnja, a od tada pa sve do danas je osmogodišnja. I dalje je nastavljen razvoj, sada Jugoslavenskog kombinata gume i obuće «Borovo», i veliki broj ljudi se doseljavao u Borovo, od kojega se u međuvremenu odijelilo Borovo naselje.

            Zbog izrazitog povećanja broja učenika 1974. godine počela je dogradnja školskog aneksa sa 10 učionica, koji je 1976. godine i završen, a 1977. godine izgrađena je i školska sportska dvorana sa gledalištem kapaciteta 300 sjedećih mjesta. Najveći broj učenika, 841 – 28 odjela,  škola je brojala školske 1979./ 1980. godine.

 

   
1987.

            Poslije tih «zlatnih» sedamdesetih i osamdesetih godina, dolazi do postepene stagnacije gospodarstva u tadašnjoj Općini Vukovar, kojoj je pripadala i Mjesna zajednica Borovo, zatim do ratnih događanja i škola je postepeno nazadovala i smanjivao se broj učenika  Erdutskim sporazumom i mirnom reintegracijom ratom zahvaćenih područja, 22. 05. 1997. godine Borovo po četvrti put u povijesti dobiva status Općine, a škola dobiva današnji naziv OŠ «Borovo».           

            Nakon skoro 40 godina neulaganja, Škola je 2006. godine detaljno obnovljena i rekonstruirana, a sredstva su obezbjeđena iz Evropskih fondova CEFTi proračunskih sredstava Republike Hrvatske u iznosu od 7,5 milijuna kuna (milijun Eura).  Tada je uređen cjelokupni školski prostor i okoliš, tako da škola danas ima 14 učionica, 4 za razrednu nastavu i 10 specijaliziranih učionica za predmetnu nastavu, moderno uređenu zbornicu, knjižnicu, dobro opremljenu kuhinju i sportsku dvoranu s gledalištem.

     
2006.

            Ispred škole je lijepo uređen park, a u neposrednoj blizini škole nalaze se sportski tereni za mali nogomet i rukomet, košarku i odbojku na pijesku, kao i veliko nogometno igralište NK «Sloga».

            Zbog svega gore navedenoga, možemo reći da smo sretni i zadovoljni uvjetima u kojima naša škola radi.

 

                                                                                                                            

 

 

ИСТОРИЈА БОРОВА И НАШЕ ШКОЛЕ :

 

 

Место Борово забележено је још давне 1231. године као посед вуковарског града. Око 1540. године Борово су населили Срби из горњег Подриња и Полимља и они су донели екавски говор на пређашње икавско говорно подручје.

            Боровска црква Светог архиђакона Стефана изграђена је у времену од 1761. до 1764. године и постојано траје и шири своју духовност и православље већ скоро 250 година. У то време се спомињу први почеци образовања и писмености, а по први пут је основана и Боровска општина којом је управљао сеоски кнез.

 

   
1853.

    Данас имамо сачувану стару школску зграду, изграђену 1853. године (данашњи Дом пензионера), а историјски записи кажу да је Борово 1736. године имало 49 кућа, а 1811. године 231 кућу и 1754 становника.      Око 1880. године Борово је по други пут добило статус Општине, као самостална управна Општина са начелником, бележником, благајником, бабицом и пољаром, а 1884. године установљен је и грб Општине Борово који је у свом изворном облику прихваћен као грб Општине Борово и данас.

          Период после Првог светског рата за Борово је протекао у сиромаштву и веома тешком животу, али 1931. године, на боровском атару, чешки индустријалац Јан Бата изградио је фабрику гуме и обуће. Сиромашни сељаци постају индустријски радници са сигурнијим зарадама и лаккшим начином живота. Фабрика«Бата» се изузетно брзо развија, нагло се повећава број становника и гради се насеље уз Фабрику(данашње Борово насеље) које заједно са Боровом чини једно место и Борово по трећи пут у историји добија статус Општине. Илустрације ради, 1932. године Борово је имало 2213 становника, а 1936. године 4530 становника.

            Председник Општине Борово, 1933. године, постао је господин Томо Максимовић, генерални директор фабрике«Бата» и велики визионар и утемељитељ напредног Борова. Највише његовом заслугом и средствима фабрике«Бата», Борово је 12. 08. 1936. године добило електричну струју, а 15. 08. 1936. свечано је отворена нова зграда Државне народне школе «Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља». Отварању и освећењу школе присуствовао је велики број високих државних службеника, а био је присутан и изасланик Његове Светости Патријарха Српског г. Варнаве.

 

   
1936.

            Школска зграда која је била једна од најмодернијих у тадашњој Краљевини Југославији, имала је 8 учионица, електрично осветљење, водовод, централно грејање на нафту, малу фискултурну дворану, купатило, а поред школе је било изграђано и одбојкашко игралиште. Школску 1936./1937. годину похађало је 310 ученика у 6 разреда и била је највећа школа у срезу Вуковарском.

 

            После Другог светског рата школа је добила име Основна школа «Божидар Масларић» и до 1960. године била је седмогодишња, а од тада па све до данас је осмогодишња. И даље је настављен развој, сада Југославенског комбината гуме и обуће «Борово», и велики број људи се досељавао у Борово, од којега се у међувремену оделило Борово насеље.

            Због изразитог повећања броја ученика 1974. године почела је доградња школског анекса са 10 учионица, који је 1976. године и завршен, а 1977. године изграђена је и школска спортска дворана са гледалиштем капацитета 300 седећих места. Највећи број ученика, 841 – 28 одјела,  школа је бројала школске 1979./ 1980. године.

 

   
1987.

            После тих «златних» седамдесетих и осамдесетих година, долази до постепене стагнације господарства у тадашњој Општини Вуковар, којој је припадала и Месна заједница Борово, затим до ратних догађања и школа је постепено назадовала и смањивао се број ученика.Ердутским споразумом и мирном реинтеграцијом ратом захваћених подручја, 22. 05. 1997. године Борово по четврти пут у историји добија статус Општине, а школа добија данашњи назив ОШ «Борово».                                                        

           Након скоро 40 година неулагања, Школа је 2006. године детаљно обновљена и реконструисана, а средства су обезбеђена из Европских фондова ЦЕФТ и буџетских средстава Републике Хрватске у износу од 7,5 милиона куна (милион Еура). Тада је уређен целокупни школски простор и околина, тако да школа данас има 14 учионица, 4 за разредну наставу и 10 специјализованих учионица за предметну наставу, модерно уређену зборницу, библиотеку, добро опремљену кухињу и спортску дворану с гледалиштем.

 

   
2006.

            Испред школе је лепо уређен парк, а у непосредној близини школе налазе се спортски терени за мали фудбал и рукомет, кошарку и одбојку на песку, као и велико фудбалско игралиште ФК «Слога».

            Због свега горе наведенога, можемо рећи да смо срећни и задовољни условима у којима наша школа ради.                                           

                                                                                                         

        




Oglasna ploča

Kalendar
« Studeni 2014 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
27 28 29 30 31 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
1 2 3 4 5 6 7
Prikazani događaji


Tražilica






preskoči na navigaciju